четвртак, 30. јун 2011.

MANDEVILA NOVA VRSTA KOD NAS



Mandevilla, Dipladenija ili Brazilski jasmin

Subota, 13 Stude



Ova vrlo otporna i lijepa penjačica spada u porodicu zimzelena (Apocynaceae). Ime je dobila po britanskom vrtlaru Henryju Johnu Mandevillu koji je donio u V. Britaniju prve primjerke vrste Mandevilla laxa. Naziv Dipladenija potječe iz starogrčkog jezika (dipl`oos-duplo i aden-žlijezda) po istaknutim dvostrukim žlijezdama na rubu tučka. 
Na našem tržištu Mandevilla se u većoj količini pojavila prije nekoliko godina i počela je da oduševljava mnoge ljubitelje baštenskog i balkonskog cvijeća svojom ljepotom.
Vrlo je zahvalna biljka koja cvijeta tijekom cijele godine, sve dok temperature ne padnu ispod 15°C. 
Stabljike dostizu duzinu od 1,5 sve do 9m, zavisno od vrsti, listovi su eliptični na vrhu zašiljeni i sjajni, cvjetovi su ljevkasta oblika, bijele, ružičaste ili žute boje, a neke vrste imaju mirisne cvjetove npr. Mandevilla laxa. Mliječni sok ove vrste kojim je ispunjena stabljika vrlo je otrovan pa bi trebalo prilikom obrezivanja zaštititi ruke.

USLOVI GAJENJA
Pošto je Mandevilla tropska biljka (većina vrsta potječe iz južne Amerike oko 90 vrsta i iz centralne Amerike 21 vrsta), odgovara joj topla tropska klima i visoka vlaga zraka. Smjestite je na polusjenovito mjesto. Idealna temperatura za njeno cvjetanje je oko 20°C, a od listopada do veljače odgovara joj temperatura od 15 °C kada se unosi u kuću, kako se ne bi smrznula.Kada je unesete u zatvoreni prostor može se dogoditi da joj počne opadati lišće. Ne očajavajte, u tom slučaju samo je nastavite pomalo zalijevati (nikako previše) i odstranjujte odumrle listove kako bi spriječili razvoj bolesti. Na proljeće će se ogoljele grane pomladiti, malo ćete ih porezati i biljka će opet dobiti lijep izgled ukoliko je zimi niste previše zalijevali ili presušili.


SUPSTRAT I ZALIJEVANJE:
Supstrat za sadnju Mandeville trebao bi biti humusno - propusni i vlažan, a voda se ne bi smjela zadržavati u cvjetnom loncu ili podlošku jer to pospješuje razvoj gljivičnih oboljenja.
Zalijevati je najbolje odstajalom vodom temperature prostora u kojem biljka raste, a zimi se količina vode za zalijevanje smanjuje, pošto biljka tada ulazi u fazu mirovanja (uvijek je najbolje vlažnost supstrata jednostavno probati prstom i pogledati u podložak ispod posude da nije ostalo vode). Između dva zalijevanja supstrat bi na površini trebao biti suv najmanje dva dana, a zimi pet do šest dana!
PRIHRANA I NJEGA:
U proljeće, našu od zime izmučenu Mandevillu treba presaditi u nešto veću posudu, dodati šačicu glisnjaka te porezati odumrle i pre dugačke grančice. Ako je u dovoljno velikoj posudi u proljeće je potrebno početi s prihranom mineralnim ili organskim gnojivom koje sadrži veću količinu azota i kalija, što postiče rast i razvoj novih izboja. Prihranjuje se svakih 15 dana. Ukoliko je biljka tek presađena treba pričekati s prihranom najmanje 20 dana.
Nadalje potrebno je preventivno poprskati biljku insekticidom širokog spektra ili nekim bio - preparatom zbog obrane od lisnih vašiju, grinja i crvenog pauka. Prije nego pupovi previše narastu bilo bi dobro zaštititi biljku i fungicidom .
RAZMNOŽAVANJE:
Mandevilla se razmnožava reznicama stabla, najbolje u proljeće ili ljeto.
Stabljične reznice dužine oko 10 cm, umoče se u hormone za zakorjenjivanje, posade u mješavinu treseta i pijeska (1:1), malo se zaliju i ostave na sjenovitom mjestu (najbolje na temperaturi od 25°C i visokoj vlazi) da miruju. Reznice se uzimaju oštrim nožem, reže se ispod dobro razvijenog koljenca, a donji listovi se odstrane. Reznica ne bi trebala imati više od četiri lista, zbog prevelike transpiracije.
VRSTE I KULTIVARI
U svijetu postoji preko 100 vrsta Mandevilla, no kod nas se može nabaviti samo mali broj vrsta. 
To su najčešće:
Mandevilla splendens sa velikim roza - bijelim cvjetovima, 
Mandevilla sanderi koja ima cvjetove u paru, roza boje sa žutom sredinom, a uzgojeni su i mnogi hibridi ove vrste,
Mandevilla boliviensis sa bijelim cvjetovima žute sredine,


Mandevilla laxa sa potpuno bijelim cvjetovima koja se naziva i čileanski jasmin te dvije novije sorte na tržištu; Sundaville (registrirana marka japanskog proizvođača Suntory Flowers Limited) i Tropidenia(registrirana marka Švajcarskog proizvođača Jörga Meyera) koje imaju građu korijena prilagođenu za preživljavanje sušnog razdoblja bez puno zalijevanja. Ali nije to poenta poeta je sto su Japanci registrovali i violu (ljubičicu) koja je proizvedena iz reznice i koju moze razmnozavati samo onaj ko plati licencu.Ista firma je zastitila i surfine i caliobrahe.Pa i kod nas se uči na fakultetu genetički inzinjering samo sto nisam još čuo da je neko to što je naučio mogo da primeni.



Violina ,Viola
,kao i verbenu Temari koja fantasticno prekriva zemljište i otporna je na sušu,takodje primenjena genetika.Mnoge bi začudilo što Holandija zaradjuje više od izvoza cveca nego od bilo koje druge grane privrede. 

verbena Temari
Zašto sam sve ovo pisao,pa da malo promenim temu dosadna je politika hteo sam da pokazem kako moze da se zivi od rada i znanja koje se i te kako naplaćuje,svakako ne u Srbiji jer je ovde tema politike,poltrona ,ljigavaca i svakojakih gmizavaca neiscrpna i njima nije potrebno nikakvo znanje samo partiska knjizica.




среда, 29. јун 2011.

HEMOROIDI




Hemoroidi ili Šuljevi su posledica sirenja krvnih sudova oko analnog otvora i donjeg dela rektuma (završnog creva). Najcesce nastaju usled naprezanja prilikom savetovanja o pisanju sistematizacije ili pri zapošljavanju. Takodje se lako mogu javiti usled naslednih faktora, hronicnih poltronizma, dijareje (proliva), predugog sedenja, ogovaranja, kao i analnih infekcija.

Hemoroidi mogu biti spoljašnji ili unutrašnji.
  • Spoljašnji hemoroidi  nastaju na samom analnom otvoru i svi radnici ih vide svakog dana.
  • Unutrašnji hemoroidi  nastaju blizu početka analnog kanala i prikriveni su od pogleda radnika .

Spoljasnji hemoroidi se mogu pojaviti u akutnom i hronicnom obliku. Akutni se javljaju u vidu plavkaste natekline/cvorica na samom analnom otvoru, najcesce posle teskih fizickih radnji. Ukoliko ovaj cvoric pukne i poltron bude odstranjen iz analnog otvora dolazi do krvarenja po televizijama i kuolarima..
Unutrašnji hemoroidi potiču od unutrašnjeg venskog hemoroidnog pleksusa u gornjem delu analnog kanala i rektumu. Oni se sluze različitim društvenim mrezama kako bih prikrili uvlačenje.


.
Uzroci Nastajanja Hemoroida(POLTRONA)

Kao sto smo vec spomenuli, hemoroide(POLTRONE)najcesce dobijaju:
  • Osobe čije je zanimanje povezano sa sedenjem,naročito u tudjem krilu.
  • Osobe koje se neuredno i nejednako hrane ili upotrebljavaju mnogo začina u hrani, naročito ljutu papriku, biber, sirce,zatim oni koji jedu sluzbeno po kafanama i pivnicama.
  • Ljudi čije je zaposlenje povezano sa stalnim napinjanjem analnog otvora, kao što su muzikanti duvačkih instrumenata,naročito ako duvaju nekome u vrat.
  • Nasledni faktor se odnosi na slabost karaktera u organizmu kao i mlitavost karaktera koji se nasledjuju od roditelja.
    Prema nekim medicinskim strucnjacima, postoje tri uzroka nastajanju hemoroida: lokalni, spoljni i centralni.
  1. Pod lokalnim smatra se uvlačenje šefovima u firmi.
  2. Pod spoljnim uzrocima predpostavljaju se uzrocnici izvan firme ,znači uvlačenje opštinarima i dalje.
  3. Pod centralnim uzrokom stvaranja hemoroida smatraju se obolenja koja dovode do hroničnog uvlačenja u analne otvore ljudi na funkcijama.


Pre svega zeleo bih da Vam skrenem paznju da lecenje od poltrona( hemoroida) bilo kojom danas poznatom metodom ne garantuje da se oni nece vratiti. Hemoroide(poltrone) je nemoguce trajno izleciti vec samo kratkotrajno, sto opet naravno zavisi od Vas licno, Vasih zivotnih navika i koliko ste zaista spremni da dozvolite podčinjenima da vam se ulaguju. U skladu sa time treba obratiti paznju na disciplinovano preventivno delovanje kako se hemoroidi (poltroni) ne bi opet pojavljivali.
Znači distanca sa podčinjenima jer i najmanje zblizavanje moze vas koštati čvorića na analnom otvoru.

уторак, 28. јун 2011.

NEMOJ MILE NISTA POLITICKI

video





Istorija poltronstva u Srbiji ima dugu tradiciju. Samoupravni sistem je bio idealan za usavršavanje poltrona i od tada uvlakačke sposobnosti imaju veću vrednost od znanja i snalaženja u raznim oblastima. Devedesetih godina razvoj poltronstva dobija novu dimenziju. Ostaju upamćeni jedan Milorad i Spomenka, kao najuočljiviji predstavnici ovakvog načina života. Bilo je i uspešnijih, koji su izbegavali kamere, ali su zahvaljujući ovoj veštini ostvarili uspešne karijere i zaradili veće svote novca.
Promena sistema nije omela najuspešnije poltrone u daljem usavršavanju. Pored onih koji su jednu člansku kartu zamenili drugom, postoje i oni drugi, koji su nas, kako sami tvrde, oslobodili. Na koji način, još nisam uspeo da saznam. Prisećam se druženja sa policijom na ulici krajem prošlog veka. S obzirom da ih tada nisam baš viđao, pretpostavljam da su oni bili moderni Prle, Tihi i ostali, što će reći ilegalci zaduženi za specijalne zadatke.
Nekad davno u vreme crvenog  maga formiran je jedan sindikat.

Moram da priznam da sam bio skeptičan po pitanju opstanka poltronstva nakon promene sistema, ali su se ta moja očekivanja pokazala kao totalno pogrešna. Poltronstvo je poslednjih par godina dostiglo svoj zenit, na radost mnogih uživalaca divljenja prema sopstvenoj ličnosti. Raširivši se brže od epidemije gripa, poltronstvo je postala glavna ideologija današnje Srbije.
Međutim, danas je trend da poltroni ovu delatnost obavljaju 24 sata dnevno,prikriveni u formi sindikalne ili partiske aktivnosti. Pre nekoliko dana smo sedeli u kafani i pričali o politici. Rekao sam da nisam dovoljno pametan čim sam izlazio na prethodnih par izbora, ali ni toliko glup da to ponovim. I tada se javio gospodin uticajni član jedne od vladajućih stranaka, sa primedbom da će zbog ljudi poput mene na vlast doći oni drugi. Ne želim baš da napišem koje reči je tačno izgovorio za njih, ali za mene je rekao da me nije briga za svoju zemlju čim tako nešto mogu da kažem. Odgovorio sam da sam sada dobro prošao, jer me je isti "oslobodilac" pre 11 godina u istoj kafani nazvao izdajnikom zato što nisam izašao na neki referendum, gde sam trebao da zaokružim jedno od istorijskih ne.
Bez sve šale, mnogo je poltrona isplivalo na površinu. Zauzeli su fotelje i, kako se to kod nas kaže, državne jasle. Kad ih je toliko mnogo, ne može to dobro da se završi po državu. But, who cares?

Kukavice umiru više puta prije svoje smrti. Hrabri okuse smrt samo jednom.”




Generalni sekretar Sindikata radnika rekao je da je zvaničan zahtev sindikata da se uz dve povišice u aprilu i oktobru plata do kraja godine ukupno poveća za 26 odsto, ali da su sindikati spremni na dogovor.
- Spremni smo da razgovaramo o drugačijoj dinamici i procentu povećanja - kazao Je.Ups! izvinjavam se sindikalcima ali dolazi leto
pa sam zamoljen za reklamu,samo nastavite slušam vas.
On je dodao da od finansija očekuju dalje pojašnjenje kako će biti raspoređene dodatne dinara koje je pomenulo, kao i da li je moguće obezbediti još neka sredstva.
On je precizirao da se štrajk nastavlja sve do postizanja konačnog dogovora.



I predsednik druge sindikalne struje(naizmenične) u štrajku  rekao je da su razgovori u Agenciji za mirno rešavanje sporova nastavljeni nakon početnih tenzija među predstavnicima sindikata.
"Čini mi se i da kolege iz preostala dva sindikata polako popuštaju u svojim zahtevima i zato smo bliži rešenju", kazao je  On.



Rekao je da postoji opasnost da štrajk bude zloupotrebljen i da će policija biti kriva za sve ako stupi u štrajk, a na ulicama padne .
". Sindikat Srbije, koji je takođe reprezentativan, u utorak je saopštio da ne podržava najavljeni štrajk.
Nezavisni sindikat: Nije trenutak za protest



"Odluka o štrajku doneta je kao krajnje sredstvo koje je ostalo da bi se ispunili dogovori i obećanja koje su data.On je objasnio da oni koji organizuju proteste žele da to čine na javnim mestima gde svi mogu da ih vide, ali da to ne sme da dovede do višednevne blokade.




Ipak Dupeglavac više je za neke evropske tokove nešto tipa ........ pa znate  već,sad bi i sliku ajde baš kad ste navalili. 
Ovaj post već gubi smisao pa moram da ispunjavam zelje 
mojim nezavisnim sindikalcima koji zatraziše i sliku koja više ide uz neke "komunalne igre"i to sad kad ima sezonskog voća.
komunalijada 2011


понедељак, 27. јун 2011.

LEKOVITO BILJE

plantaza nane u Bratujevcu



LEKOVITO BILJE 

Lekoviti preparati izradjeni od biljaka danas su sve brojniji u svetu i sve se vise traze. Lekovito bilje nalazi primenu u medicini, ishrani i kozmetici i postaje predmet interesovanja citavog sveta.
Lekovito bilje u Srbiji predstavlja bogatu tradiciju i deo kulture naroda.
Negotin zahvaljujuci povoljnoj klimi, zemljistu i nezagadjenoj sredini veoma je pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja. Proizvodnja lekovitog bilja donosi veci, brzi i laksi profit od drugih poljoprivrednih proizvodnji.
U Negotinu udruzenje Timijan plus organizuje edukaciju i proizvodnju sa svojim članovima koji su kooperanti Instituta Josip Pančić iz Beograda.Danas su plantaze članova uduzenja posetili i gosti iz Nemačke koji su umnogome pomogli rad udruzenja.

Saša presednik udruzenja Timijan+ sa gostima iz Nemačke ambasade i GTC
razgovor o planovima i problemima uzgoja lekovitog bilja

Pored razradjenih tehnologija gajenja opste poznatih biljki ( nana, neven, maticnjak,origano) proizvodiće se i rasad do sada nedovoljno poznatih i neplantaziranih biljki cije uzgajanje donosi vece prihode (oman,rtanjski čaj.)



rasad lekovitog bilja


петак, 24. јун 2011.

POLTRON



    • "Treba da živiš međ ljudima a reči nemaš
Treba da živiš međ vucima a zuba nemaš
A kako ćeš tek razlikovati čoveka i vuka
Vuka i čoveka" (Uspavanka)

POLTRON
Kakav tip - vrsta ljudi se bavi politikom ili šta čoveka nagoni da pođe putem politike kao posla, odnosno profesije? Verujem da je kod nekolicine u početku motiv ljubav prema svojoj zemlji i želja da da doprinos i pokuša nekako da pomogne. U skoro svim slučajevima, situacija se otima kontroli i mnogi, da ne kažem svi, zastranjuju. Da li mislite da bi svako od nas mogao da se bavi tim poslom i da li postoji neki političar koji bi ostao imun na sve pogodnosti koje nosi imunitet nad dosta zakonskih odredbi...jer čovek je po prirodi politička zivotinja reče jednom Aristotel.
"Nikad čovek ne može da kaže onoliko mudrosti koliko može da prećuti ludosti."
Zamislite da vi kao gradjanin uputite putem mejla pitanje Opštini Negotin sa pozivom na zakon o dostupnosti informacijama, da li će te dobiti odgovor?
Normalno je da nećete jer je to opština, institucija koja postoji zbog sebe same ne zbog gradjana.A zakon?
Pa mi smo zakon, kako to neshvatate tek kad udjemo u Evropsku uniju 2039god. i kad priznamo Kosovo tada će da se sprovodi zakon i tad će biti raj na zemlji samo da udjemo, para koliko hoćeš, posla ma ima da uvozimo radnike.
Zamislite sad da se obratite presedniku opštine i presedniku skupštine pisanim putem preko pisarnice da li ćete tada dobiti odgovor?
Malo morgen, što bi reko jedan pokojnik,ko si bre ti gradjanine da te ja uvazavam ti mi trebaš na glasanje i samo tad upamti to, to su ti one evropske tekovine kao i gej parada,čuo si sigurno za gej paradu.
Ako mnogo ke... nikad ti nećemo učiniti ni ono što trebamo, a kamoli drugo, e pa sad vidi.
Znas kad će da ti zaposlimo dete, nikad sine, nije stipendista opštine, mi ovde stipendiramo samo one što ne mogu da dobiju druge stipendije e takve mi forsiramo jok će da forsiramo mozda bolje od sebe, pa de to ima majmune.

    Pa zato ja i učim decu da cim stasaju napuste ovu zemlju, ako treba da se ponizavaju neka to barem bude pred drugima za koje znaš da su pametniji od nas.
Naučno smo dokazali da je čovek danas srećan. Ostalo je još samo da pronađemo tog čoveka.“
Ali ja sam pisao u vezi grada da vaš partiski kadar koji je direktor svojim radom, bolje reći neradom, šteti gradu opet će poltron.
Ma kakav grad kakvi gradjani zar ne vidiš da i u crkvi fotelju mi iznose kad udjem i oni kleče predamnom ti običan gradjanin traziš odgovor,stidi se .
E ovo još nisam reko šta je jedan poltron spomenuo.Zamislite bezobraznika poltron kaze da radi i da oni sa kaubojskim višim školama imaju veću platu,a dane provode u provodu uz pićence.
Kakav si ti podlac, pa jer znaš šta mu je zena na kojoj je funkciji, jer znaš da ima veze u partiji, ej čoveče u partiji, pa znaš li ti koliko je radio na zadnjim izborima,koliko je flajera podelio po selima, koliko puta nije jeo kod kuće sa zenom i decom već je morao po kafanama sa nama zar za njega da me pitaš poltronu, sad si me za srce ujeo.
 "Veseo čovek je kao sunce; kud god ide osvetljava."




i ovaj se uvlaci za platu
 Svaka podudarnost u ovom postu  sa dogadjajima i ljudima je namerna, zato što sam poltron, a kakve veze ima sa zelenilom i ja se pitam?

четвртак, 23. јун 2011.

TERASE I BALKONI




TERASE I BALKONI
KAO SPAS OD STRESA



Danas, kada ljudi žive sve nekvalitetnije i kada je stres postao sastavni deo života prisutna je sve veća glad za prirodom(nekima je ta glad za novcem). Svakome je potreban bar maleni kutak u kome će pronaći mir i odmor od svakodnevnice. Terasa uređena prema sopstvenom ukusu može da postane prava oaza.
         Da bi terasa zablistala punim sjajem, neophodno je slediti određena pravila pri odabiru biljaka koje će se na njoj naći.Neke naći ,a neke ukrasti (ovo nepreporučujem van Srbije). S obzirom da rastu u ograničenom prostoru, bitno je da one nemaju duboko korenje i da ne idu u visinu. Kada su u pitanju stambene zgrade, na terasama stanova niske spratnosti treba da se nađe cveće sitnijih cvetova i listova i nežnijih boja, dok su biljke krupnih cvetova i listova i jarkih boja namenjene terasama stanova koji se nalaze na višim spratovima. U žardinjerama na ovim terasama treba posaditi biljke niskog rasta, a intresantno je i začinsko bilje koje je sve zastupljenije (timijan,matičnjak,origano nana).

Jarke boje cvetova

dobrodoslica
    Prema aktuelnim trendovima, atraktivnu baštu čine cvetovi crvene, narandžaste i roze boje. Obzirom na pomenutu šarenolikost, saksije i vaze bi trebalo da budu iste boje. U ponudi ima saksija raznih oblika, veličina, plastičnih i onih od porozne gline. Moguće ih je poređati po podu, policama, okačiti na zid ili na unutrašnju stranu ograde. Podmetače za saksije jednom nedeljno treba prazniti jer je voda koja se u njima zadržava magnet za komarce.



Park na krovu 

Rasveta i cveće

Idealno mesto za velike saksije i žardinjere u kojima je zasađeno cveće krupnih listova i jarkih boja je ugao terase. Bitan je i raspored rasvetnih tela koja treba da naglase harmoniju koja je postignuta dobrim izborom boja i tako omoguće potpun ugođaj u večernjim satima. Veliki je izbor lampi, sveća, baklji, a za naglašavanje noćnih efekata savršeno će poslužiti raznobojne staklene lanterne u obliku flaša u kojima su zapaljene svećice. Mnoštvo je i ugradnih rasvetnih tela koje s poda osvetljavaju cveće i pružaju nezaboravan ugođaj.

Tonovi i detalji

Od izabranih boja i vrsta biljaka u velikoj meri zavisi i boja detalja koji se nalaze na svakoj terasi i čine ugođaj potpunim. Cveće mirnijih boja prate veseli i šareni detalji, poput stolnjaka i jastučića za stolice. Međutim, razigranu baštu treba da prate detalji u jednom tonu kako bi vizuelno smirili postojeću atmosferu. Neizostavni su i mirisni štapići, tanjirići sa ukrasnim kamenčićima, velike sveće koje treba staviti između saksija.

Nekim biljkama šteti mnogo sunca pa ih je potrebno zaštiti suncobranom, platnenim, trščanim ili suncobranom od bambusa(izbegavati). Druge, pak, mogu da posluže kao paravan i obezbede željenu privatnost (preporučujemo).
Surfinija na ogradi
Izvinjavam se zbog velikih slika ali nisam mogo da odolim,a da lepotu neprikazem grandiozno kakva i jeste.



UTICAJ ZELENILA NA MIKROKLIMAT NASELJA

emisija toplote: beton 8,5%, opeka 10%, sivi malter 8,0%...
        Mnogobrojna istraživanja iz oblasti medicine pokazuju da se komfor čoveka pre svega zasniva na određenoj temperaturi i vlažnosti vazduha. Pod optimalnim se podrazumevaju sledeće vrednosti: temperatura najpovoljnja za rad 15-20°C, temperatura najpovoljnija za proces disanja 18-20°C, temperatura takozvane zone komfora 16-21°C.
Poznato je da klimu naselja karakteriše uvećanje dnevne i godišnje amplitude temperature vazduha. Vazduh u gradu leti je u proseku 2-4°C topliji , a zimi 1-3°C hladniji od onog oko naselja. Relativna vlažnost vazduha u gradu je znatno niža od vlažnosti vazduha u okolini.
Konvektivne vazdušne struje odvode u gornje slojeve topliji i suvlji vazduh, zajedno sa česticama zagađivača i gasovitim štetnim sastojcima, što prouzrokuje veću oblačnost nad gradom i predstavlja osnovni razlog niže zagađenosti gradskog vazduha tokom leta.

Biljke i sunce

          Toplotni režim određenog područja zavisi od ukupne količine sunčevog zračenja i tipa površine na koju ovo zračenje pada. Tokom dana, sunčevu radijaciju različite površine upijaju u većoj ili manjoj meri.
Najveće količine apsorbuju asfalt, čelik, krovovi, zidovi... zbog čega se i najbrže zagrevaju. Međutim, kao loši izolatori, ovi materijali se najbrže i hlade, otpuštajući toplotu u okolni vazduh. Samim tim, temperatura vazduha iznad ovakvih površina veća je od temperature vazduha iznad površina obraslih biljem.
Krošnje drveća i žbunja najpre apsorbuju deo sunčeve radijacije, a zatim i stvaraju senku u prostoru na kome se nalaze. Efikasnost biljaka zavisi od gustine krošnje, veličine listova, njihovog rasporeda u kruni, gustine sadnje, odnosno rasporeda biljaka. Mnogobrojna merenja temperature vazduha na različitim visinama, nad zelenim površinama i nad golim asfaltnim ulicama i trgovima, pokazuju da oscilacije u temperaturi tokom različitih doba godine ili doba dana mogu da budu značajno različite.
Mašinski (1962) u Moskvi, utvrđuje da je u pojedinim slučajevima, temperatura vazduha iznad parka leti za gotovo 7°C niža od temperature iznad ulice u susedstvu.

Uzevši u obzir veliki broj istraživanja, može se zaključiti da prosečno sniženje temperature dostiže vrednost od 10 do 12%. Nasuprot letnjem periodu, biljke, naročito listopadne, zimi daju suprotan efekat.
Već je rečeno da je uticaj zelenih površina na temperaturni režim naselja uvećan činjenicom da je vazduh iznad gradova topliji nego iznad njegove okoline (poslednjih godina za ovu pojavu aktuelan je pojam vrela ostrva – heat island).To je naročito izraženo ukoliko se uz samo naselje nalaze šume ili bilo koji tip prigradskih zelenih površina. Fizički zakoni nalažu da topliji vazduh bude zamenjen hladnijim, svežijim vazduhom iz okoline.
Na ovaj način, zelene površine utiču na izmenu vazdušnih masa, odnosno na prečišćavanje gradskog vazduha. Blagotvorno dejstvo biljaka naročito je izraženo tokom perioda bez vetra.
Istraživanja pokazuju da i u bezvetrenom periodu vazduh neprekidno struji od zelenih masiva ka gradskom jezgru, brzinom koja se u proseku kreće oko 1m⁄s. Ovaj lagani vetar rashlađuje i provetrava i delove grada bez zelenila.
Snižavanje temperature vazduha iznad zelenih površina, kao što su park šuma ili šuma, veće je u odnosu na površine koje su male ili biljkama siromašne (skver, drvored).

Dakle, pozitivno dejstvo proporcionalno je veličini površine koju biljke zauzimaju.
Razlike u stepenu zagrevanja površina pre svega su posledica različitog stepena odbijanja sunčevog zračenja, odnosno koeficijenta refleksije ili albeda.
Prema istraživanjima Kalitine i Šelejhovskog, potvrđeno je da je albedo zastrtih površina relativno nizak, zbog čega one emituju veliku količinu toplote: beton – 8,5%, sivi malter – 8,0%, opeka – 10%, kaldrma – 3,0%, tucanik – 2,5%.
Toplotno zračenje zelenih površina potpuno je drugačije: breza – 38%, glog – 37%, divlji kesten – 51,5%, jasika – 61,5%.
Biljke su razvrstane u četiri kategorije, prema procentu propuštanja sunčevog zračenja u zavisnosti od gustine krune:
  • biljke vrlo guste krune (divlji kesten, klen) – 0,83 do 0,86% propuštenog zračenja
  • biljke guste krune (platan, jablan, lužnjak) – 1,54 do 2,35% propuštenog zračenja
  • biljke srednje guste krune (sofora, bela vrba, beli dud, čempres) – 2,98 do 4,95% propuštenog zračenja
  • biljke retke krune (katalpa, karagana) – 7,76 do 9,00% propuštenog zračenja.
Biljke i vlažnost vazduha

U nepovoljne mikroklimatske uslove gradova svakako spada i niska relativna vlažnost vazduha.
Biljke putem evapotranspiracije ublažavaju letnje temperature, uvećavanjem relativne vlažnosti vazduha. Prosečno, odraslo stablo, srednje visine, može transpiracijom izbaciti do 400 litara vode na dan, pod uslovom da u zemljištu ima dovoljno vlage. Ispitivanja vlažnosti vazduha na različitim lokacijama, pokazuju da se procenat relativne vlažnosti smanjuje sa smanjenjem veličine biljaka i površine pod biljkama.
U istom trenutku, relativna vlažnost vazduha nad gradskim neozelenjenim površinama, manja je i za 36% od vlažnosti u šumi. Na gradskom trgu, vlažnost je za 27% manja od vlažnosti vazduha iznad bulevara. Domaća istraživanja pokazuju da je u izvesnim slučajevima vlažnost vazduha iznad travnjaka oko 12% veća nego nad pločnikom, ali se ova razlika smanjuje na visini od 1,5m.
Uvećanje relativne vlažnosti vazduha oseća se na određenom rastojanju od zelene površine. Tonev (1950) navodi rezultate merenja koja pokazuju da pojas drveća i žbunja uvećava vlažnost oko 8% na rastojanju od 600m, u umerenim klimatskim uslovima. Druga merenja pokazuju da se uticaj biljaka u ovom pogledu oseća približno do rastojanja koje je 10 do 12 puta veće od visine pojasa zelenila. Utvrđeno je da povećanje relativne vlažnosti vazduha od 15% čovek oseća kao sniženje temperature od 2,8 do 3,8°C. Ova razlika, iako na prvi pogled neznatna, veoma je značajna.

Biljke i vetar

Kretanje vazduha može delovati na čoveka pozitivno i negativno. Istraživanja ukazuju da se čovek oseća najprijatnije pri vetru čija je brzina od 0,5 do 3m⁄s. U letnjem periodu, ovaj vetar rashlađuje organizam, čak i kada se radi o relativno toplom strujanju. Jak vetar predstavlja smetnju, otežava disanje i izaziva povećano isparavanje.
Biljke zelenih površina, pre svega drveće i žbunje, imaju pozitivan uticaj na umanjivanje snage i brzine vetrova. Često se pojasevi zelenila postavljaju sa ciljem da ublaže snagu vetra (vetrozaštitni pojasevi).
Kada je drveće i žbunje grupisano u gust zeleni masiv, pa čak i kada se radi o pojedinačnim stablima, zaštita od vetra može da bude veoma značajna. Izbor vrsta drveća i žbunja zavisi i od gustine krošnje. Pod ovim se podrazumeva ne samo propustljivost jedne biljke, već i ukupna propustljivost čitavog biljnog pojasa. Najefikasniji su pojasevi čiji je stepen propustljivosti 30 do 40%, dok se u SAD optimalnim smatraju pojasevi propustljivosti 50 do 60%. Zimske vetrove bolje redukuju četinarske vrste, dok suve, letnje vetrove bolje redukuju lišćari.
Smanjenje brzine vetra zavisi i od visine drveća. Uočeno je da se efikasna zaštita postiže  do rastojanja koje je jednako petostrukoj visini pojasa, kao i da brzina vetra postaje jednaka prvobitnoj na rastojanju od 15 do 20 visina pojasa.

Uticaj zelenila na sastav vazduha

Opšte je poznato da biljke povećavaju količinu kiseonika u vazduhu, istovremeno smanjujući sadržaj ugljen-dioksida u njemu. Jedan hektar šume troši na čas oko 8kg CO2, a istu količinu izdahne za 1h približno 200 ljudi. Pokazalo se da pojedine vrste drveća vrlo različito učestvuju u procesima razmene gasova. Ako se efikasnost jele izrazi sa 100 relativnih poena, pojedine vrste pokazuju sledeće vrednosti: tisa 118, borovi 164, krupnolisna lipa 450, berlinska topola 691.

BILJKE I AEROZAGAĐENJE

Otpadni gasovi i čestice zagađuju atmosferu užeg ili šireg područja, u manjem ili većem stepenu, ponekad sa kritičnim posledicama. Smrtonosna magla u Liježu (Belgija) izazvala je stotinu smrtnih slučajeva tokom 1930. godine, zbog nagomilavanja zagađivača iz okolne industrije. Jed­na od industrijski najrazvijenijih oblasti SAD-a, 1948. godine bila je gotovo potpuno opustela. Najveći broj radnika danima nije dolazio na posao zbog ogromnog aerozagađenja, a nekoliko desetina ljudi je preminulo. Londonska magla, decembra 1952. godine, usmrtila je oko 4.000 ljudi za samo dve nedelje.
Različite vrste biljaka zadržavaju različite količine čestica na lišću i granama. Ispitivanja pokazuju da četinari na iglicama zadrže i do 30 puta veće količine čestica  od pojedinih lišćarskih vrsta. Osim toga, postoji određena zakonomernost u sadržaju zagađivača pod krunama drveća, zavisna od godišnjeg doba.
Najveće smanjenje sadržaja čestica oseća se u septembru (38%), a najmanje u maju (oko 20%). Tokom celog vegetacionog perioda, prosečan sadržaj zagađujućih elemenata u vazduhu je za 42% manji nego u okolini. Sanitarni značaj drveća u sakupljanju čestica veoma je značajan u zimskom periodu. Krošnje drveća i bez listova zadržavaju zagađivače u većem broju (prosečno 37% od njihove ukupne količine u vazduhu).
Aesculus Hippocastanum
Crataegus Monogyna
Na osnovu istraživanja, izračunato je da tokom jednog vegetacionog perioda, odrasli primerci drveća i žbunja mogu da zadrže sledeće količine mehaničkih čestica: brest – 28kg mehaničkuh čestica po vegetacionom periodu, žalosna vrba – 38kg, divlji kesten – 16kg, mleč – 28kg, javor – 33 kg, kanadska topola – 34kg, ligustrum – 0.3 kg, zlatna ribizla – 0,5kg.
Akumulacija čestica zagađivača na listovima drveća i žbunja utoliko je značajnija ukoliko su zelene površine veće.
Biljke raspolažu izvesnim mehanizmima kojima se štite od delovanja zagađujućih elemenata. Ispitivanja govore da većina biljaka može da podnese, bez vidljivih oštećenja, količinu taloga od 0,75 do 1,50g/m²/dan,posebno ako kiša spira većinu nataloženih čestica, tokom kraćeg vremenskog perioda. Slične zaključke iznose i istraživači zagađivanja olovom. I pored izrazito visoke koncentracije olova na listovima biljaka duž puteva, nema za sada izveštaja o njihovim vidljivim oštećenjima.
Biljke filtriraju vazduh i pomoću takozvanog vertikalnog prečišćavanja vazduha. Vlažniji i hladniji vazduh iznad zelenih površina kontinuirano zamenjuje vazduh nad otvorenim prostorom, odnoseći naviše sa sobom gasovito zagađenje.
Izbor biljaka zavisi od lokalnih uslova, a neke od najotpornijih vrsta kod nas su: Ailanthus glandulosa, Celtis australis, Acer rubrum, Celtis occidentalis, Cornus mas, Corylus colurna, Platanus sp., Robinia pseudoacacia, Juniperus sp., Quercus robur, Rosa  canina, Hedera helix, Thuja occidentalis, Juglans nigra, Acer platanoides...
U uslovima visoke aerozagađenosti korisno je: saditi zaštitne pojaseve upravno na pravac dominantnog vetra; kombinovati otporne biljke i biljke retke krune sa biljkama guste i kompaktne krune; koncentrisati sadnice što bliže izvoru zagađenja; formirati što šire pojaseve, odnosno što veće zelene površine.
Sta reci osim cuvajmo i povecavajmo kolicinu zelenila.