UTICAJ BILJAKA NA ZDRAVLJE

Biljke i jonizacija vazduha

Vazduh, osim što sadrži molekule različitih gasova i vodene pare, u svom sastavu ima i veću ili manju količinu jona. Bioklimatsko delovanje jonizovanog vazduha izučavano je naročito sa gledišta njihovog uticaja na čovekov organizam, odnosno uticaja jonizacije na ljudsku fiziologiju. Većina istraživača zaključuje da laki joni izrazito blagotvorno utiču na efikasnije usvajanje kiseonika i povećavanje odbrambenih sposobnosti organizma. Osim toga, u prisustvu negativnih jona, efikasnije

se odvija razmena materija u organizmu

.

Utvrđeno je da je jonizacija gasova u vazduhu znatno pojačana u prostoru iznad šuma i ostalih tipova zelenih površina. Pojačana jonizacija kiseonika iznad šuma objašnjava se dejstvom lakoisparljivih supstanci (kakav je terpentin), koje lebde u vazduhu iznad biljaka i, uz delovanje, ultraljubičastog zračenja iznad šuma, utiču na intenzivnije jonizovanje kiseonika. U šumi je, tokom različitih merenja, utvrđeno do 2.500 lakih jona kiseonika u jednom kubnom centimetru vazduha, dok ih istovremeno, u zatvorenom prostoru koji dugo nije provetravan, obično bude stotinak pa čak i manje.

Uticaj biljaka u šumama i zelenim površinama na broj lakih i teških jona kiseonika, kao i na odnos između jona različitog naelektrisanja, proučavan je na različite načine. Utvrđeno je da vazduh iznad prigradskih naselja i zelenih površina ima znatno više lakih jona i da se odnos između pozitivnih i negativnih jona kreće najčešće oko optimalne vrednosti od 1,0.

U šumi pored Kijeva utvrđeno je u 1cm³ vazduha 1.020 do 1.390 lakih jona. U okolini Sankt Petersburga, lakih jona bilo je u iznosu od 701, u stambenoj četvrti Kijeva 930, a u reonu jedne fabrike 314 u jednom kubnom centimetru.

Merenjima u Kijevu, utvrđeno je da u 1cm³ vazduha iznad neozelenjenog dvorišta ima 499 lakih jona, u ozelenjenom dvorištu 1.014, a u obližnjem parku 1.178.

Navedena istraživanja pokazala su i da proizvodnja jona varira od vrste do vrste biljaka. Najveći uticaj na stvaranje lakih jona u vazduhu imaju Pinus silvestris – 80%, Betula nana – 64%, Sorbus aucuparia – 49%... Nisku efikasnost imaju Crategus oxyacantha – 12%, Tilia parvifolia – 8%...

Fitoncidi

Još 1982. godine utvrđeno je da mnogi biljni organizmi stvaraju i emituju u okolinu čestice koje uništavaju  pojedine štetne mikroorganizme. Ove čestice lebde u vazduhu ili se talože. Naziv – fitoncidi – dobile su zbog svojih baktericidnih svojstava. Jednu vrstu bakterija fitoncidi uništavaju, a druge sprečavaju u razvoju.

Različite vrste imaju različitu sposobnost produkcije fitoncida: Acer paltanoides – uništava 12 bakterija u minuti, u vazduhu iznad biljke, Acer tataricum – 20, Betula verucosa – 22, Carpinus betulus – 7, Taxus baccata – 6, Juglans regia – 18, Laurus nobilis – 15, Cedrus atlantica – 3, Populus alba – 25, Ribes nigrum – 10...

Larix Europaea	Sorbus Aucuparia

Osim ovih vrsta, visoku fitoncidnu aktivnost pokazale su i : Larix europaea, Abies concolor, Pinus excelsa, Taxodium disticum, Platanus orientalis, Thuja gigantea, Cornus mas, Crategus monogyna, Aesculus hippocastanum...

Fitoncidno delovanje belog bora utvrđeno je merenjem ukupnog broja bakterija i patogenih gljiva u 1m³ vazduha iznad borove šume. U ovom prostoru, izdvojeno je 170 bakterija i 564 gljive (spore). U istoj zapremini vazduha,  iznad brezove šume, bilo je preko 1.800 bakterija i ogroman broj patogenih gljiva.

Pojedine biljke iz grupe cvetnih i travnih vrsta, deluju pogubno na bakterije i gljive: narcisi, tagetes, cinije...

Efikasnost fitoncidnog delovanja biljaka nikada nije toliko velika da bi neutralisala preteranu zagađenost sredine. Korišćenje ovih biljaka samo je jedan od dragocenih metoda za ozdravljenje čovekove sredine, ne jedini i ne najvažniji.

PREČIŠĆAVANJE VAZDUHA U PROSTORIJAMA

Istraživanja u Americi koja se odnose na sobno bilje i njihovu ulogu u prečišćavanje vazduha, uključuju podatke vezane za otrove koji se sreću u zatvorenom prostoru, kao što su benzol, formaldehid i trihloretilen.

Izvori zagađenja benzolom mogu biti: mastilo, boje, plastike, deterdženti, duvanski dim, benzin, sintetička vlakna...

Izvori zagađenja formaldehidom: lepak za parket, pur-pena, kese, podloga tepiha, prirodni gas, kerozin, duvanski dim... Izvori zagađenja trihloretilenom: mastilo za štampač, sredstva za suvo čišćenje, lakovi...

Efekti koje ovi zagađujući elementi izazivaju kod čoveka su: nadražaji kože i očiju, vrtoglavica, malaksalost, mučnina, glavobolja, drhtanje, gubitak apetita, bolest krvnog sistema, alergijski dermatitis, astma...

Eksperiment u Indiji – Sobne biljke kao KGH sistemi Istraživanja koje je sproveo Indijac Kamal Meattle, u saradnji sa stručnjacima, pokazala su da su sobne biljke, naročito određene tri vrste, izuzetno uticale na prečišćavanje vazduha u objektu. Naime, korišćene su Chrysalidocarpus lutescens, Sanseveria trifasciata i Epipremnum aureum. Chrysalidocarpus lutescens uklanja ugljen-dioksid i pretvara ga u kiseonik. Potrebno je obezbediti četiri biljke srednje veličine po osobi. Sanseveria trifasciata se naziva biljkom za spavaću sobu jer uspešno redukuje ugljen-dioksid tokom noći. Potrebno je od 6 do 8 biljaka po osobi. Epipremnum aureum uklanja formaldehid iz vazduha. Izvršen je eksperiment tako što su ove biljke unete u zgradu staru 20 godina koja je imala 50.000 metara kvadratnih. U zgradi je postavljeno oko 1.200 biljaka za 300 osoba koje su u njoj obitavale. Studija je pokazala da su, u odnosu na druge objekte, kod ljudi u ovoj zgradi, smanjeni sproblemi vezani za iritaciju očiju za 52%, problemi respiratornog sistema za 34%, glavobolje za 24%, astma za 9%. Ova studija je objavljena 8. septembra 2008. godine, a Vlada Indije proglasila je ovaj objekat za najzdraviji objekat u New Delhi-ju. Na osnovu ove studije dokazano je da je i sama produktivnost ljudi povećana za 20%.
	Chrysalidocarpus lutescens
	Sanseveria Trifasciata
	Epipremnum Aureum

VEĆ VIDJENO

     Ovaj post će biti mnogo kraći,a to iz razloga što ne treba mnogo komentara za ono sto se desilo u noći izmedju subote i nedelje 18 na 19.06.
U subotu pre podne slikao sam leje u centru grada i objavio post o našoj budućnosti i slika je izgledala ovako.

Normalno ovo ce ostati samo na slici jer već u noci nepoznati čikica koji gura kolica po gradu, pocupao kolicinu od oko 150kom. petunija koje su se primile razrasle i izgledala kao na slici.
Već u nedelju je isti prodavao te petunije i još neko cveće na ulazu u Negotinsko groblje.Normalno bez saksije već kako je isčupano iz zemlje isti se i hvalio da je to cveće kupio u Bugarskoj ha,ha,ha.
Tako da sada leja izgleda ovako

        Danas je podneta prijava policiji sa naznakom na koga se osnovano sumnja,pa sad videćemo da li će lokalni Elioti raditi te stvari ili im je to ispod časti.
Stranci koje vidoh danas po gradu neće steći neki utisak o nama generalno,neće njih zanimati ko je uradio to samo će poneti sa sobom ruznu sliku o svima nama,a mi to nadam se ne zelimo.
Ovog puta neću prikazivati polomljene klupe, kandlabere, drveće i ostalo uništavanje zelenila na javnim površinama koje i sami vidite samo ću se pitati"sta treba da se desi da se postavi video nadzor u centru grada?"
Čak ni kamera koja je postavljena na opštini ničemu nesluzi osim zabavi jer ne moze da sačuva snimak koji se kasnije moze upotrebiti protiv počinioca.

CAECORUM IN PATRIA LUSCUS REX EST

BLISKA ILI DALEKA BUDUĆNOST

KAKVA NAS BUDUĆNOST ČEKA

       Da li je čovek našeg mentaliteta spreman za uredjenje grada kao na slici,ko je duzan da o tome brine i da li naše komunalne ,policiske i sudske organe zanima grad?

jedan "obican" kruzni tok

Podjimo od pretpostavke i da se investira u uredjenje uzeg gradskog jezgra ,da li su gradjani spremni,koliko će biti krađa i uništavanja cveća?

viseće korpe

Promena svest ljudi se nedešava preko noći,prvo nema ko da je promeni,instrument promene svesti je strah.Da strah od kazne,isti ljudi u inostranstvu nečine ono što rade ovde,znaci od vršenja nuzde do iznošenja smeća na javne površine.Zašto to ne rade i tamo?

Tamo su kazne za takve prestupe ogromne.Pa šta onda nama fali?

cvetna piramida na kruznom toku

Fale nam primenjivači zakona kod nas postoji zakon ali nema ko da ga primenjuje ,tačnije ima  i prima platu za to ali ne rade.Primer,ko je kod nas kaznjen po novom zakonu o zabrani pušenja, niko,a zašto?

koliko bi opstalo ovo u našem gradu?

Da li smo spremni za bolje i lepše zavisi od nas,moramo se menjati iznutra  ma koliko to zvučalo kao fraza.

Jer nam niko neće pomoći ako nepomognemo sami sebi.

Dobro baš sam sad prosuo pamet,ali recimo kod Jevreja ako neko vredi svi ga guraju i pomazu mu da bude bolji,a kod nas obrnuto,godinama negativna selekcija,zavist,ljubomora .Načekacemo se mi uredjenijeg grada.

Sad ja pametujem pa kazem.

NEMO REPENTE FUIT TURPISSIMUS

ovo pišem za one koji kradom čitaju blogove,one alave i polupismene da se malo namuče da prevedu poruku 

pokvareni Siki ha,ha,ha,

UREDJENJE JEDNOG GRADA  

      Uredjenje zelenila jednog grada naročito u Srbiji zahteva puno entuzijazma i zivaca,nemozete očekivati da vas postuju i uvazavaju ,njima su bitni glasovi ,a u lepotu se nimalo nerazumeju.Lepota je raspored mase i boja u prostoru i to je jedno ljudsko iskustvo.

cvetna buba mara koja se radi, radi, ra.....

Ovakva ili slicna ce biti uskoro gotova za nase gradjane i bićemo prvi u Srbiji koji  će imati figurice od cveća.bar se nadam.

pitaju se zasto bas ta zastava

ovako nesto bi trebalo da osvane ispred opstine ako se gospoda slozi  da je to lepo i potrebno

Prvi cvetni valjak je trebao da osvane još u septembru mesecu ali posto je navika da se ništa neradi ja sam samoinicijativno odlucio da napravim i tako uz pomoć nekih ljudi nastade ovo .

Kasnije smo kupili prvu konstrukciju zahvaljujući razumevanju direktora preduzeca Cvetni valjak koji sada sluzi za slikanje naših gastrbajtera i gostiju grada Negotina izgleda upravo ovako.

crkva SV.Troica u Negotinu

               Sada ja trazim još ljudi koje bi animiro i uključio u sredjivanje grada kako ne bih kao do sada od ideje do realizacije čekao 6 meseci.Niko ne trazi pohvale za ove radove to je deo posla, svaki covek je srecan kad vidi rezultate svoga rada.Mozda neki i ne razumeju to obzirom odakle dolaze ali to ne znači da Negotin treba da se uporedjuje sa Crnom Travom ili Babusnicom,jer ti kojima se zivot svodi na ruckove nisu dostojni da odlučuju o uredjenju grada.

NEMO AMAT QUOS TIMET